Badminton
je sport koji se igra na pravouganom terenu i koji mogu igrati dva igrača (single) i četiri igrača (doubles). Cilj ovog sporta je prebaciti lopticu preko mreže na suparnički deo terena, tako što se loptica sme udariti samo jednom. Poen se dobija ako loptica padne na protivnički deo terena ili ako protivnik napravi grešku. Da bismo igrali badminton, neophodna nam je oprema za badminton. U osnovnu opremu za badminton spadaju reketi i loptice za badminton. Ovo su neke osnovne informacije o badmintonu, u nastavku ćemo detalnije obajsniti pravila, teren i opremu za badminton.
istorija badmintona
Pre nego što detaljnije obradimo pravila, teren i opremu za badminton, pozabavićemo se pričom kako je badminton zapravo nastao. Badminton je zvanično nastao u Engleskoj u 19 veku, ali priča o ovoj igri započinje mnogo ranije. Kao što svi znate, Engleska je nekada bila kolonijalna sila, i vladala je ogromnim delom sveta. Sigurno se pitate, kakve to veze ima sa badmintonom, ali verovali ili ne ima. Preteča badmintona je bila indijska igra “poona”. Ovu igru su vekovima igrali stanovnici Indije u gradu Poona, po kojem je i igra dobila naziv. Engleski vojnici koji su se nalazili u tom gradu su u slobodno vreme zajedno sa lokalnim stanovništvom igrali ovu igru, i ona im se veoma svidela. Kada su vojnici završili svoju službu u Indiji, vraćali su se svojim kućama. Verovatno ste očekivali da su se ti vojnici nastavili svoj život tamo gde su stali i da su se vratili svojim uobičajenim poslovima. Međutim, ovde dolazi do neočekivanog razvoja događaja.
Vojnici koji su služili u Indiji su nakon povratka u Englesku nastavili da igraju poona-u. Ne samo da su nastavili da je igraju, već su i počeli da otvaraju prve klubove. Na taj način se ova igra počela širiti po celoj Engeskoj i nju je počela da igra aristokratija u Engleskoj. Često se na zabavama plemića i vojvoda ova igra vogla videti. Tako je po legendi jednog dana Vojvoda od Bofora organizovao zabavu na svom imanju. Na toj zabavi su gosti, između ostalog igrali i poona-u. Tada je vojvoda od Bofora odlučio da preimenuje ovu igru i dao joj je naziv badminton, po imenu svog imanja ( “Badminton house”).
Igre koje su slične kao poona su se vekovima igrale širom Evrope i Azije. Tako je na primer u Kini zabležena igra koja se zove “di džijan-ci” i koja je veoma slična poona-i. U srednjem veku su se na dvorima feudalaca takođe igrale slične igre, što znao preko slika koje su nastale u tom periodu.
Pored ovih informacija dobro je napomenuti i kada su nastali prvi badminton klubovi i savezi. Prvi badminton klub se nazivao Bath Badminton club i osnovan je 1877. godine, a nakon njega su počeli da se osnivaju i drugi klubovi. Prvi badminton savez je osnovan 1893 i nosio je ime Badminton association of England.
Badminton pravila su prvi put zapisana 1873 godine, ali su nakon toga nekoliko puta menjana. Prva izmena ovih pravila se dogodila 1887, kada je J.H.E. Hart uneo nekoliko izmena u pravilima. Nakon ove izmene su pravila modifikovana i drugi put 1890. godine. Nakon toga su pokrenuta i prva takmičenja. Tako je 1899 godine odigran prvi turnir u badmitonu u kome su učestvovali samo parovi. Dok je godinu dana kasnije pokrenut turnir u kome su se igrači mogli pojedinačno takmičili.
U početku se badminton igrao tako što se na svakoj strani mogao naći od jednog do četiri igrača. Kasnije je ustanovljeno da je da se na terenu nalazi prevelik broj igrača, pa su se stoga formirale kategorile singl (po jedan igrač na strani) i dubl (dva igrača po strani)
Badminton na Olimpijskim igrama
Nakon više od 100 godina od osnivanja badmintona kao sporta, on se našao na olimpijskim igrama. 1972. godine je prvi put predstavljen kao pokazni sport na olimpijskim igrama, dok je tek kasnije, tj 1992 postao redovan sport na letnijm olimpijskim igrama.
Na olimpijskim igrama i drugim takmičenjima u badmintonu najuspešniji su igrači iz Azije. Od ukupno 121 olimpijske medalje za badminton u periodu od 1992. do 2020. godine, azijske zemlje su osvojile 108 medalja.Na poslednjim olimpijskim igrama 2020. godine u Tokuju, od 15 mogućih medalja, azijske zemlje su osvojile 14 medalja, i to Kina 6 medalja, Indonezija 2 medalje, Tajvan 2 medalje i Indija, Malezija, Južna Koreja i Japan po 1 medalju. Jedina neazijska zemlja koja je osvojila medalju je Danska koja je osvojila zlato u muškom singlu.
Teren za badminton
Kada razgovaramo o terenu za badminton, trebamo razlikovati terene na otvorenom i zatvorene terene. Pored osnovne razike između ovih terena, oni se takođe razlikuju po izboru materijala koji se koriste za njihovu izradu. Tereni na otvorenom se najčešće prave od betona, asfalta ili trave i na ovakvim terenima se najčešće igra rekreativni badminton. Zatvoreni tereni se nalaze u salama ili dvoranama, napravljeni su od drveta ili sintetičkih materijala, i koriste se za takmičenja i profesionalni badminton. Verovatno se pitate zašto se takmičenja odvijaju na zatvorenim terenima? Za to postoji veoma dobar razlog. Naime, kada se badminton igra na otvorenom terenu, atmosferski uslovi mogu uticati na kretanje loptice. Da bi se to izbeglo, takmičenja se igraju na zatvorenim terenima. Ukoliko želite da saznate koje su dimenzije terena za badminton, koji se materijali i zašto koriste za izradu badminton terena, kao i da li možete da igrate badminton na terenima za tenis ili piklbol, posetite stranicu badminton teren.
Osnovna pravila za badminton
Svaki badminton meč započinje žrebom. Žrebom se određuje koji igrač igra na kojoj strani i ko prvi servira. Meč dobija onaj igrač koji prvi osvoji dva seta. Da bi neki igrač osvojio set, neophodno je da prvi postigne 21 poen. Ukoliko je rezultat npr. 20:21, tada se igra nastavlja sve dok jedan od igrača ne dobije dva poena više od protivnika. Da igra ne bi trajala u nedogled, za ovekve situacije napravljeno je pravilo da igrač koji prvi postigne 30 poena dobija set.
Kada govorimo o singlu i dublu, možemo videti da se pravila malo razlikuju. Razlika u pravilima se ogleda u veličini terena, odnosno povšini terena, kao u pravilima koja se tiču serviranja. Više o ovome možete naći u delu badminton pravila.
Oprema za badminton
Najvažniju badminton opremu sačinjavaju reket i loptice, pa se zato i često prodaju zajedno u setovima. Oni predstavljaju osnovni rekvizit u igranju badmintona i jednim delom su zaslužni za bolje perfomanse igrača.Reket je veoma lagan i proizvodi se od različitih materijala tako da njegova masa iznosi od 70 do 95 grama. Loptica za badminton ima karakterističan oblik i veoma se razlikuje od loptica koje se koriste u drugim sportovima sa reketom.Ona se može naći na tržištu i pod imenom shuttlecock. U badmintonu obuća ima veoma važnu ulogu i u nju spadaju secijalne patike koje su namenjene za badminton. Pošto je badminton veoma brz i dinamičan sport, igrači bi trebali da koriste patike koje se ne klizaju kako bi mogli da na što bolji način odgovore na protivničke poteze. Kada se oprema za badminton ne koristi, potrebno ju je odložiti u torbu za opremu. Ove torbe su namenjene za transport opreme i imaju zaštitnu ulogu kako se oprema ne bi oštetila.
Na tržištu postoji veliki broj proizvođača opreme za badminton, pa se mnogi igrači pitaju kako da izaberu odgovarajuću opremu. Izbor opreme zavisi od više faktora, među kojima su najvažniji: cena, umeće igrača i uzrast igrača. Skuplju i kvalitetniju opremu kupuju igrači koji se profesionalno bave badmintonom kao i oni koji nastupaju na domaćim i međunarodnim takmičenjima. Oprema se takođe bira na osnovu uzrasta igrača, pošto se razlikuje oprema koju koriste deca i profesionalni igrači.
Više o opremi za badminton možete pronaći u delu badminton oprema
Varijante badmintona
Kao i kod nekih drugih sportova, pojavile su različite varijacije badmintona. U te varijacije spadaju badminton na plaži, speed badminton i parabadminton.
Badminton na plaži predstavlja varijaciju badmintona, koja se razlikuje od regularnog badmintona po tome što se igra na pesku. Ova varijacija badmintona se zove i beachminton.
Speed badminton ili već poznatiji kao crossminton predstavlja varijaciju badmintona koja je nastala kombinacijom badmintona sa elementima skvoša i tenisa. Ovaj sport se igra bez mreže i bez precizno definisanog terena, pa se zbog toga može igrati na različitim lokacijama, kao što su tereni za tenis, ulica, plaža, teretana … Reket za crossminton je sličan reketu za skvoš, dok je loptica teža od loptice za klasičan badminton, pa je otpornija na udare vetra. Ovaj sport je nastao 2001. godine u Berlinu, zato što je njegov osnivač želeo da napravi igru sličnu badmintonu koja bi se mogla igrati na otvorenom. Raniji naziv ovog sporta je bio speed badminton, ali je ovaj sport 2016. godine preimenovan u crossminton.
Parabadminton je vrsta badmintona koja je nastala kao želja da se ljudima koji imaju neku vrstu fizičkog invaliditeta omogući da igraju badminton. Ovaj sport se zasniva na pravilima koja su slična kao pravila za klasičan badminton, međutim, u zavisnosti od lige su neka pravila malo izmenjena. U ovom sportu je dozvoljeno da mreža bude spuštena, tj da visina mreže bude manja, a takođe je dozvoljeno da teren bude manjih dimenzija.